investicioni fondInvesticioni fondovi predstavljaju kategoriju koja se u savremenim tržišnim ekonomijama   snažno razvija kao novi tip finansijskih posrednika. Suština investicionih fondova se sastoji u tome da oni prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija i eventualno obveznica stanovništvu, sa tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obveznice preduzeća kao i obveznice države. Investicioni fondovi svojom pojavom imaju za cilj da se poboljša proces kupovine vrednosnih papira od strane investitora, a njihove osnovne vrednosti ispoljavaju se u portfolio diversifikaciji, profesionalnom portfolio menadžmentu i lakoj marketabilnosti nove finansijske aktive. Smanjivanje portfolio rizika putem diverzifikacije postiže se time što investitor kupuje akcije investicionog fonda i time postalje indirektno proporcionalni suvlasnik ukupnog portfolija investicionog fonda u kojem se nalazi veliki obim raznovrsnih i selekcionih vrednosnoh papira.
Kupovinom akcija investicionog fonda investitor istovremeno kupuje tzv. „know how“ kod profesionalnih portfolio menadzera. Portfolio menadžeri su odgovorni sa selekciju vrednosnih papira koji ulaze u portfolio investicionog fonda kao i za kasnije kupovine i prodaje vrednosnih papira na tržištu kapitala u cilju permanentih nastojanja da se obezbedi optimalna portfelio struktura. Na takav način individualni investutori kupuju stručno znanje profesionalnih portfolio menadžera koji upravljaju aktivom investicionog fonda, radeći u interesu akcionara određenog fonda.

Osnovni tipovi investicionih fondova su:
– otvoreni investicioni fondovi, a to su fondovi sa promenjivim kapitalom i brojem akcija;
–  zatvoreni investicioni fondovi  koji raspolažu fiksnim kapitalom i brojem akcija koje se kotiraju na berzi;

–  oročeni investicioni fondovi, razlikuju se od zatvorenih fondova po tome što imaju fiksni termin njihove likvidacije.
U praksi danas dominiraju otvoreni investicioni fondovi. Zatvoreni investicioni fondovi imaju dalju istoriju u odnosu na otvorene fondove, dok su oročeni fondovi manje kvantitativne dimenzije, ali su interesantni kao specifičan koncept. Osnovni razlog zbog koga dominiraju otvoreni investicioni fondovi je u tome da oni obezbeđuju lakšu marketibilnost svojih akcija u odnosu na zatvorene fondove. Vlasnik akcije otvorenog investicionog fonda može u svakom momentu da izvrši konverziju te akcije u transakcioni novac i to kod onog investicionog fonda koji je tu akciju emitovao. Pored toga, vlasnik akcije otvorenog investicionog fonda može da naplati svoju akciju po punoj vrednosti neto aktive, tj. po ceni akcije koja je jednaka tržišnoj ceni vrednosnih papira koje se nalaze u aktivi investicionog fonda.
Dobit koju ostvaruju vlasnici akcija investicionih fondova sastoji se iz dve komponente. Prvu komponentu čini dobit u vidu kamata na obveznice i dividende na akcije koje se nalaze u portfelju investicionog fonda. Druga komponenta se sastoji u promeni tržišne cene portfelja investicionog fonda, povećava se vrednost akcija u posedu individualnih investitora i to u srazmeri jedan prema jedan.
Inače, investicioni fondovi se razvijaju u skladu sa finansijskim ponašanjem investitora, odnosno, prema preferencijama investitora da deo finansijske štednje ulažu kod investicionih fondova. Regulacioni mehanizmi u odnosu na investicione fondove su dosta liberalni, naročito kada se uporede sa kontrolom banaka, osiguravajućih kompanija i penzionih fondova. Drugim recima, investicioni fondovi imaju široke mogućnosti kombinatorike pri formiranju svojih portfelja, vodeći pri tome računa o stopi prinosa, diversifikaciji rizika i održavanju likvidnosti. Regulacioni mehanizmi zahtevaju da informišu svoje klijente o investicionim ciljevima određenog fonda, zatim o rizicima i troškovima.
Glavni organizacioni nosioci investicionih kompanija i njihovih investicionih fondova su komercijalne banke, berzanske firme i druge finansijske institucije koje imaju kontakte sa velikom masom klijenata. Po pravilu, to je institucija koja predstavlja organizacionog nosioca investicione kompanije i preko koga se takode obavlja inicijalna prodaja akcija investicionih fondova. Investicioni fondovi mogu da budu dalje diversifikovani u zavisnosti od izabrane investicione politike i pravaca plasmana potencijala tih fondova. Tako, postoje investicioni fondovi koji su u svojoj investicionoj politici orijentisani na obezbeđivanju relativno stabilnog prinosa, na potencijalno visoki rast tržišne vrednosti aktiva pa prema tome i kapitalnih dobitaka akcionara. Neki od njih su vezani za određene privredne grane, a najpoznatiji primer su fondovi koji ulažu isključivo u rudnike zlata, poznati kao specijalizovani investicioni fondovi.

Share