ekonomijaEkonomija kao društvena nauka bavi se proučavanjem odnosa među ljudima, počevši od proizvodnje kao realne osnove, pa zatim političke, pravne i ostale društvene odnose kao nadgradnje. U odnosu na delokrug i vrste oblasti društvenoekonomskog života koji je predmet proučavanja, sve društvene nauke delimo na filozofske, istorijske, pravne, političke, ekonomske i dr. Savremene ekonomske i poličke rasprave terminu ekonomija dodeljuju različita značenja, ali uopšteno ova značenja se odnose na različite aspekte raspodele, proizvodnje, razmene i potrošnje materijalnih dobara i usluga. Pojedinim ekonomskim problemima ili ekonomskim sistemima, ekonomisti pristupaju na različite načine, pa zbog toga imamo različite izbore predmeta istraživanja i različite naučno nastavne discipline kao i različite vrste ekonomskih znanja koje nude. Teorijska ekonomija predstavlja skup pristupa i metoda saznanja, kao i teorija koje daju osnovne pojmove i osnovna objašnjenja ekonomskih događanja, procesa i odnosa bez obzira da li se oni koriste u procesu obrazovanja ili poslovnom i političkom svetu. Teorijska ekonomija se deli na pozitivnu i normativnu. Pozitivna ekonomija označava jedan skup odnosno jednu vrstu metoda, tehnika analize i znanja pomoću kojih ekonomisti, ekonomsku stvarnost, istražuju i opisuju kakva ona jeste. Na ovaj način se istražuju odnosi između ekonomskih varijabli, pojava i procesa bez njihove moralne kvalifikacije. Ovakav pristup označava se kao ekonomska analiza. Normativna ekonomija označava skup metoda, tehnika analize i znanja o ekonomskoj stvarnosti, sa procenama o tome da li su neke ekonomske pojave ili procesi dobri ili loši, poželjni ili nepoželjni. Normativna ekonomija sadrži moralne i političke stavove o ekonomskoj stvarnosti, a takođe i viziju ekonomske stvarnosti kakva bi ona mogla i trebalo da bude. Takođe sadrži i uputstva ko, šta, kada i kako treba činiti da se privredni sistem očuva ili promeni u pravcu određenih vrednosti i ciljeva.

 


Naziv ekonomija dolazi od grčke reči Oikonomia (oikos – kuća, nomos – zakon), a označava naučnu disciplinu koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodelila ih među ljudima. U prošlosti smo imali pojave da se ekonomija ili ekonomika izučavala u sklopu filozofije, kasnije zajedno sa šumarstvom, pa zajedno sa politikom i pravom. Danas je to posebna, veoma razgranata nauka. Praktično, ekonomija je nauka koja se bavi razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou, prema oblastima izučavanja. Makroekonomija podrazumeva ekonomiju u širem smislu, a mikroekonomija na izučavanje preduzeća, njihovih delatnosti i raznih funkcija. Razlika je obuhvaćena samim značenjem reči makro ili veliko i mikro ili malo, tako da je lako zaključiti da makroekonomija proučava ekonomiju na nivou države, a makroekonomija ekonomiju na nivou preduzeća.

 

Jedan od ključnih zadataka ekonomije je da odgovori na tri pitanja – šta, kako i za koga, a obzirom da društva imaju različite ekonomske sisteme koji na različit način odgovaraju na ta pitanja, imamo društva sa naredbodavnom ekonomijom i društva sa tržišnom ekonomijom. U današnjem svetu ni jedno društvo nije u potpunosti usvojilo jedan od ovih sistema, već je to mešavina između njih, pa za sva ta društva kažemo da imaju mešovite ekonomije. Tržišnom ekonomijom smatramo ekonomiju zasnovanu na ravnoteži ponude i potražnje. Krajnji vid takve ekonomije je liberalno društvo u kojem državni aparat nema uticaja na ekonomiju. Za ovakvo posmatranje ekonomije usko je vezan i pojam globalizacije. Inače, ekonomija se koncipira na više načina i to kroz normativno i političko-ekonomski pristup, pozitivni ekonomistički pristup i kroz pristup kombinovanja političke ekonomije i ekonomije. Poslednji način pristupa je posebno važan sa aspekta finansija jer aktuelna dešavanja u svetu u najvećoj meri zavise od geopolitičkih odnosa, koji se dalje odražavaju na svetsku privredu i njene najvažnije grane u koje spada ekonomija.

 

Share