poljoprivredna berzaPoljoprivredna berza, odnosno produktna berza u Novom Sadu je trenutno jedina institucija ove vrste u Srbiji koja organizuje tržište po principima berzanskog poslovanja na spot tržištu. Iako kod nas robne berze nisu zakonski regulisane, niti se roba tretira kao berzanski materijal ni u jednom zakonskom propisu, ovo tržište se u postojećim okolnostima organizuje po principima berzanskog trgovanja, kako inače funkcionišu spot berze i u inostranstvu. Produktna berza neguje tradiciju berzanskog poslovanja od samog svog osnivanja daleke 1958. godine do danas, da bi od 1. januara 2002. godine ustanovila jedno kontinuirano berzansko tržište po principu kotacija, uparivanja naloga prodaje i naloga traženja po principu kotacija. Dakle, po svim tim kriterijumima Poljoprivredna berza se može smatrati organizatorom tržišta po principima berzanskog trgovanja.


Zbog ekonomske zaostalosti naših krajeva i usmerenosti trgovine poljoprivrednim proizvodima na strane zemlje, uglavnom na Peštu i Beč, dugo se nije osećala potreba za otvaranjem berzi. Dodatna smetnja je bio sitan seoski posed. Poslovanje je do I svetskog rata bilo dosta slabo, a menjačke radnje i berzanski poslovi značajno oporezovani, pošto je mnogima smetao špekulativni karakter berze. Poljoprivredna berza nije ni postojala, već je nastavljena stara tradicija neposrednog trgovanja između sitnih srbijanskih i krupnih austrougarskih trgovaca. Berzanski promet pokazivao je porast do izbijanja V i najvišu vrednost dostigao je 1928. godine. Tada je trgovina bitno opala. Najvažnija obveznica je bila obveznica ratne štete, koja je izazvala znatne špekulacije tokom tridesetih godina. Po značaju sledile su joj obveznice iz agrarne reforme. Od roba, na beogradskoj berzi trgovalo se pšenicom, kukuruzom, ovsom, raži, ječmom, pasuljem, suvim šljivama, orasima i mlinarskim proizvodima, ali je pretežan deo tržišnih viškova i dalje razmenjivan direktnim transakcijama stranih trgovaca i domaćih nakupaca. Posle I svetskog rata otvorene su u organizaciji stranih uvoznika još dve robne berze: Poljoprivredna berza u Novom Sadu (1921) i Somboru (1925), od kojih je novosadska bila daleko značajnija sa prometom od oko 20 hiljada vagona godišnje.

Poljoprivredna berza osnovana je u Novom Sadu 1958. godine odlukom Vlade Republike Srbije, kao mesto organizovanja robno-berzanskih sastanaka i informisanja javnosti o zaključenim robno-berzanskim transakcijama i cenama poljoprivrednih proizvoda. Do danas je preko nje prometovano preko 16 miliona tona poljoprivrednih proizvoda. Danas posluje kao preduzeće za robno-berzansko posredovanje i informisanje. Trgovanju mogu da pristupe pravna lica koja su članovi, uz članarinu od 10.000 dinara na polugodišnjem nivou. S obzirom da individualni sektor participira 75 do 80% na našem tržištu, Poljoprivredna berza je od 2003. godine omogućila poljoprivrednim gazdinstvima da iznesu svoju robu na organizivano tržište preko berze, preko svoje ćerke firme Agrar produkt doo, koja je zastupnik individualnih poljoprivrednih proizvođača u prodaji robe na berzi. Cena koju predloži proizvođač i kandiduje je za prodaju, važi i na berzanskom tržištu. Za tu uslugu Agrarprodukt naplaćuje proizvođaču proviziju u visini ukupno 1%. Najviše se trguje pšenicom i kukuruzom, koji čine preko 86% ukupnog prometa na tržištu. Slede soja, sojino zrno, sojino i suncokretovo brašno, mineralna đubriva, itd. S obzirom da Srbija još uvek nije u sistemu carinske unije Evrope, inostrani kupci na berzi nastupaju preko svojih predstavništva u Srbiji, tako da Poljoprivredna berza radi samo sa domaćim pravnim licima.

 

Share
This entry was posted in berza.