elektronsko bankartvoElektronsko bankarstvo datira iz 1980. godine, ali je razvoj internet bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve do početka devedesetih godina. Wells Fargo banka je maja 1995. godine izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja putem interneta. Iste te godine osnovana je i prva specijalizovana Internet banka na svetu – Security First Network Bank, sa sedištem u Atlanti, SAD.

Aprila 1996. godine registrovan je milioniti korisnik Internet bankarskih usluga u SAD, da bi se decembra 1997. godine broj korisnika Internet bankarstva popeo se na 4,2 miliona korisnika. Razvoj Interneta i rast broja onih koji koriste elektronsko bankarstvo u vezi je svakako sa razvojem informacionih tehnologija. Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na Internetu, ciljevi su koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko tržište. Da bi se pomenuti ciljevi ispunili, u svetu se drastično povećava obim ulaganja u informacione tehnologije. Banke svakodnevno teže nastojanju da svoje poslovanje osavremenjavaju kako bi omogućile svojim klijentima maksimalno olakšano korišćenje usluga koje im pružaju.

 

Sa stanovišta konzumenata bankarskih usluga, za očekivati je da niži troškovi banke rezultuju višim kamatama na depozite, nizim provizijama na usluge i posebno mogućnost plaćanja on-line (praktično besplatno). Nimalo nije beznačajno da ne moraju čekati u redovima, trošiti vreme i sve to samo u radno vreme bankarskih šaltera. Sa druge strane, banke su po prirodi konzervativne institucije. U početku su banke ostale po strani kada je bilo u pitanju elektronsko poslovanje, ali sagledavanjem prednosti, krenule su najpre samo sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u trećem koraku i na transakcije. Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Interneta samo predstavljaju svojim postojećim ili novim, potencijalnim korisnicima. Uglavnom ima reklamni karakter, dok je elektronsko bankarstvo tek naglašeno u perspektivi daljeg razvoja. Većina banaka je to uradila. Dvosmerna komunikacija korisnika i banke, putem e-maila ili interaktivnim pristupom nekom servisu. Ovo su takođe podaci marketinškog karaktera, ali postoji mogućnost, uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne informacije, servise, što predstavlja jedan korak više ka složenom obliku poslovanja kakvo je zapravo elektronsko bankarstvo. Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije banke i komitenta, gde je praktično elektronsko bankarstvo u potpunosti zastupljeno.

 

Internet bazirano bankarstvo podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bilo kog kompjutera koji se konektuje na Internet, od kuće, sa posla ili sa putovanja. Posebno se razmatraju banke koje su stoprocentno na Inernetu, odnosno koje nemaju fizičku prezentaciju (kancelarije, šaltere). Bankarstvo koje one nude je internet bazirano, odnosno pristupa im se sa bilo kog komjutera na Internetu, bez posebnog softvera. Inače, najčešći poslovi banaka na Internetu su pristup i pregled stanja na računima korisnika, evidencija svih transakcija, plaćanja, transfer novca sa računa na račun, izmena informacija, naručivanje čekova i kontakti.

 

Elektronsko bankarstvo ima niz prednosti u odnosu na tzv. tradicionalno  ili filijalno poslovanje banaka. Prednosti se uglavnom ogledaju u vremenskoj i prostornoj neograničenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asortimanu bankarskih proizvoda i usluga. Nedostaci koje ima elektronsko bankarstvo najviše su izraženi u odsustvu sigurnosti pri obavljanju poslovanja, zakonskoj regulative (neregulativi), nedostatku privatnosti, otuđenosti i odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe. Sigurnost, odnosno nedostatak sigurnosti i sistemi zaštite na Internetu su krucijalni faktori rasta i razvoja, kao Interneta, tako i elektronskog bankarstva. Važno je napomenuti i činjenicu da je jedan od glavnih podsticaja za razvoj elektronskog bankarstva platni promet u bankama. Naime, reformoma platnog sistema u bankama, započinje proces oblikovanja savremene finansijske infrastrukture koji se dalje odražava na poslovanje i banaka i preduzeća. Dakle, obaveza je banaka da za pravna lica obezbede novi finansijski servis. To je značajno povećanje obima poslovanja i može se rešiti na jedan od dva načina i to povećanjem broja svojih šaltera i šalterskih radnih mesta ili da se obezbedi elektronski platni promet, odnosno, elektronsko bankarstvo.

Share