bankarstvoBankarstvo se bavi istraživanjem uloge i značaja, kao i poslovanja banaka kao posebnim institucijama finansijskog i ekonomskog sistema zemlje. Ono ima zadatak da ispituje i prati opšta ekonomska kretanja koja se ispoljavaju funkcionisanjem banaka u bankarskom sistemu. Drugim rečima, nauka o bankarstvu proučava funkcije i uloge bankarskog sistema, bankarsko poslovanje, a naročito odnose, procese i poslovne transakcije koje se javljaju po osnovu stvaranja i korišćenja novca preko banaka. Kada govorimo o finansijskim institucijama možemo reći da se one dele na centralnu banku, depozitne institucije, nedepozitne institucije i posredničke institucije. Neke od svakako najvažnijih svetskih finansijskih institucija su međunarodna banka za obnovu i razvoj, zatim svetska banka, međunarodna finansijska korporacija, međunarodno udruženje za razvoj, međunarodna agencija za rešavanje investicionih sporova, multilateralna agencija za garantovanja investicija, aziska razvojna banka, intra-američka razvojna banka, afrička razvojna banka, islamska razvojna banka, evropska investiciona banka, evropska banka za obnovu i razvoj.

Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadržinom bankarskih poslova i institucija, što zajedno čini sadržaj bankarskog sistema. Pri tom, njihov značaj i uloga su povezani sa novcem i kreditom kao bitnim činiocima kontinuiteta reprodukcije, jer je njihova uloga upravo da reprodukciju snabdevaju potrebnom količinom novca i kredita. Razvoj banaka tokom istorije bio je opredeljen oblicima i specifičnostima prozvodnje i reprodukcije, čemu se funkcija i organizacija banaka prilagodjavala, pri čemu je sve vreme zadržan osnovni sadržaj banke kao posrednika u novčanim poslovima. Ono što je bila konstanta, a za šta se vezuje i sama definicija banke, to je da se banka kao ustanova bavi kreditnim i novčanim poslovima. Osnovna posrednička funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i davanja kredita.

 

Mada se banka definiše kao novčano preduzeće, ona je prvenstveno određena posredničkom, monetarnom (depozitnom) i kreditnom funkcijom, kao i funkcijom platnog prometa. Vekovima su banke bile ispred drugih finansijskih institucija u pružanju usluga štednje i investiranja, plaćanaja i zaštite od rizika, likvidnosti, odobravanja zajmova. One su dominirale u nacionalnim finansijskim sistemima do pre nekoliko decenija. Međutim, poslednjih deceniija došlo je do snažnog razvoja nebankarskih finansijskih institucija koje ne samo da konkurišu bankama, već zauzimaju sve veće učešće u ukupnim finansijskim poslovima.

 

U SAD do pre jednog veka banke su držale više od 2/3 sredstva i prihoda u poređenju sa svim drugim finansijskim institucijama. U poslednje dve dencije to učešće je opalo na samo 1/5 sredstava finansijskog tržišta. Međutim, istovremeno u Japanu banke još uvek drže 2/3 svih sredstava koja cirkulišu u okviru domaćeg finansijskog sistema. U pogledu poslova finansijske institucije su počele da konkurišu bankama sa uključivanjem u istovetne poslove kao i banke i disperzijom usluga na nove oblasti. Takve su kompanije koje trguju hartijama od vrednosti (HOV), brokerske i dilerske kompanije, kreditna udruženja, štedionice, investiconi fondovi i osiguravajuće kompanije, poput Merrill Lynch, Dreyfus Corporatuon itd. Poslednjih decenija su čak poslovne kompanije započele sa odobravanjem zajmova, izdavanjem kreditnih kartica, projektovanjem sistema planiranja štednje i pružanjem ostalih tradicionalnih bankarskih usluga. Primeri takvih kompanija su General Motors, General Electric Capital, Ford Motor Credit i mnogr druge.

 

Međutim, banke se u odnosu na druge (nebankarske) finansijske institucije, u okviru sistema kakvo je bankarstvo, razlikuju u pogledu sledećih aktivnosti:

 

–  bave se uzimanjem i odobravanjem kredita, kao primarnim poslom;

– korišćenjem primarne emisije centralne banke i na osnovu sopstvenog potencijala vrše  sekundarnu emisiju;

–  pribavljaju_i i prikupljaju_sredstva koja utiču na usmeravanje i raspored akumulacije i štednje;

– osim ostvarivanja svoje ciljne funkcije, banke utiču i na ostvarivanje ciljeva razvojne i ekonomske politike;

–  funkcijom platnog prometa utiču na brzinu novčane cirkulacije i dr.

Bankarstvo u Srbiji, kroz svoj nastanak i razvoj umnogome je zavisilo od društvenih promena tokom XIX veka do danas, od osnivanja većeg broja bankarskih i finansijskih ustanova u to vreme i osnivanja Privilegovane banke Kraljevine Srbije, kao emisione banke. Periodizacija razvoja i praksa koje je imalo domaće bankarstvo mogu se objasniti na sledeći način –  period od osnivanja prve emisione banke do 1945. godine, zatim period komunističke vladavine i izgradnje specifične plansko – tržišne privrede i kao treći period dolazi tranzicija. Poslednji period ima veoma dinamičan razvoj usled praćenja finansijskih tokova kroz opštu globalizaciju, tako da se može reći da je jedan od najkompleksnijih sektora upravo bankarstvo.

Share